ба̏дњи да̑н, ба̏дње̑га дне̑ m.der Christabend, dies ante festum Christi natale. На бадњи дан ујутру (како домаћин отиде по бадњаке) сакрије се ватраљ и ступа с тучком и све столице, и прва се столица изнесе на Божић ујутру под полажајника, испод којега је гдјекоји измакну те падне под губером, којијем га домаћица хоће да огрне. cf. [бадњи вече]; Божић.
Речник косовско-метохиског дијалекта
Ба̏дњи да̑н и Бадњи̏ дан м.У изреци:Та̏ј дан и Бадњи̏ дан.Кл.Та̑ј дан и ба̏дњи да̑н, значи: никад, или оно што се каже ту̑ и ту̏тило. — У В.Ба̏дњи̑ да̑н, Ба̏дње̑га дне̑ м. али нема наведеног значења, то исто и у RJА.